Елементарна жива се користи у занатском и малом ископавању злата у многим земљама. Жива се меша са материјалима који садрже злато да би се формирао амалгам жива-злато, који се затим загрева да би испарила жива да би се добило злато.
Овај процес је веома опасан и може довести до озбиљног излагања живи и здравствених ризика. У неким јурисдикцијама, употреба живе може бити незаконита или ограничена у одређеним аспектима. Минамата конвенција о живи, глобални споразум за смањење загађења живом, препознаје ризике употребе живе у занатском и малом ископавању злата и позива земље да смање и, где је то изводљиво, елиминишу употребу живе у индустрији.
Иако многи рудари користе живу у занатском и малом ископавању злата, злато се може безбедно и економично повратити без употребе живе. Технологије без живе су безбедније за рударе, њихове породице и локалне заједнице. Технологије без живе такође могу помоћи рударима да продају своје злато по вишој цени.
Методе концентрације гравитације
Голд Паннинг
Испирање злата користи воду за одвајање тешких честица злата од других лакших честица у посуди средње величине. У овом процесу, седимент или руда за коју се верује да садржи злато ставља се у широку, закривљену посуду заједно са водом. Рудар помера посуду у низу покрета дизајнираних да помери лакши седимент. Густина злата држи га на дну посуде док се лакши материјал истискује са водом. После серије успешних итерација, злато је изложено на дну посуде да би се рудар могао опоравити.
Испирање злата најбоље функционише када је злато грубо и добро ослобођено. Под правим условима, испирање злата може произвести висококвалитетне концентрате, па чак и ослободити злато. Рудари тада могу користити методе добијања злата као што је директно топљење (описано у наставку), иако многе операције ископавања директно извлаче злато.
Испирање злата нуди рударима јефтин метод концентрације гравитације, али захтева време и вештину да би био ефикасан. Један од главних недостатака ископавања злата је тај што рудари морају да извуку малу количину концентрата. Због тога се испирање злата често изводи након што се заврше друге методе концентрације гравитације, као што је хидраулично чишћење.
Хидраулично чишћење
Затварачи користе воду за чишћење руде или алувијума на низ нагнутих платформи. Како вода испире седимент низ брану, честице злата тону и бивају заробљене материјалом (обично тепихом) који покрива дно бране. Углови су обично нагнути од 5 до 15 степени. Како вода која се креће тече кроз отвор, ствара више силе и спречава честице злата да лако потону. Дакле, већина злата је заробљена на почетку отвора. Тепих или други уређај за хватање на дну отвора може се уклонити и опрати кантама да би се уклонио заробљени густи материјал.
Дизајн отвора може повећати извлачење злата ако се смањи сила воде која пролази кроз отвор. Низ пушака може помоћи да се разбије проток воде како би се повећао опоравак. Цик-цак бране то такође постижу стварањем пада између прве и друге платформе, ометајући брзину воде док тече кроз отвор.
Једноставнија алтернатива цик-цак брази је комбинација две површине бране. Прва површина бране је нагнута под већим углом од друге површине бране, чиме се смањује брзина воде док она тече до друге бране, повећавајући извлачење злата.
Капије могу бити релативно скупе или приступачне, у зависности од сложености њиховог дизајна. Једноставне капије могу бити једна нагнута платформа дугачка неколико стопа, док друге могу бити веома сложене.
Поседовање доступног и стабилног извора воде неопходно је да би капија правилно функционисала. Ово се може постићи кроз цеви, бубњеве, канте или водене површине природног протока. Стални ток воде бољи је од потока који покреће кафа.
Капије су добре у концентрацији великих количина руда и седимената у релативно кратком временском периоду, али обично не производе концентрате са високим садржајем злата. Добијени концентрати обично морају да прођу даље методе концентрације, као што је паннинг.
Сто за тресење
Шејкер је уздигнути кревет који се спушта на једну страну са хоризонталним гребенима који се протежу по дужини. Минерална храна (дробљена руда или седимент) и вода се ослобађају са једног краја слоја. Вода испире храну низ кревет. Како се материјал спере низ кревет, специјализовани жљебови хватају злато и усмеравају га на сабирну тачку са стране кревета, док се лакши минерали испиру. Током овог процеса, кревет се стално тресе мотором како би се материјал узнемирио и помогло да се одвоје честице злата.
Шејкери су веома ефикасни и могу да концентришу велике количине руде одједном, дајући концентрате високог квалитета и ослобођено злато, али су такође релативно скупи и захтевају одређено искуство у раду.
Хемијско лужење
Хемијско лужење користи хемијска својства злата за испирање злата из руда, концентрата или јаловине. Овај процес се првенствено користи у рударским операцијама великих размера, али постаје све чешћи у рударству мањег обима због високог искоришћења злата и ниске цене. Најбоља пракса за хемијско лужење је комбинација пред-концентрације и лужења млевењем јер производе минималан отпад, захтевају минимално време обраде за рударе и обезбеђују висок опоравак злата. Прво, концентрација се врши гравитационим техникама. Концентрат се затим меље и истовремено испира. Када се користи хемијско испирање, рудари морају правилно руковати хемикалијама и осигурати да се користе и складиште правилно како би се избегли здравствени и еколошки проблеми.
Цијанид је често хемикалија избора у испирању. Цијанид је веома токсичан и мора се користити са великом пажњом. Међутим, за разлику од живе, цијанид се не задржава у животној средини. Испирање цијанидом не би требало да се користи на јаловини где је присутна жива јер се формирају растворљиви комплекси жива-цијанид, који омогућавају да живи мигрира на велике удаљености.
